Patrik RadotićPatrik Radotić

Sad bih mogao reći neki klišej da me volontiranje ispunjava i da me čini sretnijom i boljom osobom. To je sve istina, no ne vjerujem da je to jedini razlog zašto ja volontiram. Kada mi se pruži prilika, naravno da ću pomoći drugome u nevolji, jednostavno sam tako odgojen i smatram da bi cijeli svijet trebao funkcionirati na taj način. Zašto bi itko trebao imati “razlog” da volontira? Po mom mišljenju, to je kao da me pitate zašto netko ima razlog da pomogne drugome. Nema razloga, kad vidim da je druga osoba u nevolji ja ću joj vrlo rado pomoći, isto kako bi meni bilo drago da meni netko pomogne ako se ja nađem u nepovoljnoj situaciji. Na pitanje zašto ja volontiram ne mogu ponuditi neki zanimljiv ni inspirativan odgovor, radi se o nečemu puno jednostavnijem: ja sam samo mlad čovjek, srednjoškolac, prijatelj, sin i stariji brat koji pomaže svima kojima može kad god sam u prilici i na koji god način mogu. O pomaganju se ne razmišlja, to se napravi.